„Najmilija, jedina moja. Između dva naša zagrljaja uvek prođe jedna svetlosna godina. Znaš kako sam nepoverljiv prema ljubavnim pismima, a ipak moram da ti pišem. Čime mogu da posvedočim svoju ljubav kada ne vidiš moje oči, moje noći! Pisaću ti radije o ovom kraju, o ljudima u Zalivu delfina. Čudan je ovo kraj, najmilija. Da nisam vezan nekom neobičnom,bolesnom, strašću za moju mansardu, nastanio bih se u ovom kraju. Naravno, ako bi i ti to želela, ako bi se i tebi svidelo ovde. Mogli bismo ovde ispijati mesečev med...”
(„Mansarda”, 1962.)