Da nije mene bilo, 
da nisam bio jak 
ko bi sa duše tvoje 
sklonio večiti mrak?
Da nije tebe bilo 
na teškom putu mom,
ja nikad pevao ne bih,
jer ne bih imao kom.
I kada sam padao
ja sam se nadao
postoje sigurna vrata,
pevao, plakao,
gasio pakao
suzama svojim od zlata.

Duško Trifunović