Бити задовољан оним што имаш, највеће је и најсигурније богатство. – Цицерон –

Луксузна јахта усидрила се у једном малом мексичком рибарском селу. Власник јахте је био одушевљен квалитетом рибе и запитао рибаре колико им времена треба да улове тако добру рибу. “Не треба нам дуго” – одговорише рибари. “А зашто не останете дуже на мору и уловите још више?” Одговорише му да је оно што улове сасвим довољно за њих и њихове породице. “Па што радите с толиким слободним временом?”

“Спавамо, мало ловимо рибу, играмо се са својом децом а поподне проводимо са својим женама. Увече излазимо у село, састајемо се с пријатељима, попијемо понеко пиће и отпевамо неколико песама. Наш је живот испуњен!” Господин турист им предложи: “Дипломирао сам економију на Харварду и могу вам помоћи: ловите рибу дуже свакога дана, продајте је и тим новцем купите већи брод.” “И што онда?” “Уз већи брод уловићете још више рибе, и тим новцем можете купити још један брод, па још један, читаву флоту. Уместо да продајете рибу посреднику, можете преговарати директно с великим произвођачима; можете и ви сами постати један од њих. Затим се можете преселити из овог села у Мексико , Лос Анђелос или чак Њујoрк. Из тих градова можете водити свој велики нови посао!” “Колико би нам времена требало за то?” “Двадесет до двадесет пет година”. “И онда?” “Онда? Е, пријатељи, сада постаје занимљиво. Кад вам се посао добро разграна, можете почети с продајом и куповином деоница и зарадити милионе!” “Милионе? Стварно? А онда? “Онда можете отићи у пензију, живети у малом селу на обали, спавати дуго, ићи на пецање, играти се с унуцима, проводити поподнева са женом, а вечери с пријатељима уз пиће и песму.” “Свака част, господине, али управо то радимо сада. Зашто би узалуд потрошили двадесет пет година?” – упиташе Мексиканци.