Oda Srećnom Danu

Ovog puta me pustite

da budem srećan,

ništa se nije desilo nikom,

sve što se dešava

to je da sam srećan

sa sve četiri strane

srca, kad hodam,

spavam ili pišem.

Šta da vam radim,

srećan sam.

Bezbrojniji sam od paše

na livadama,

osećam kožu kao cerovu koru

i dole nadu,

gore ptice,

more kao kopču

na svome pojasu,

od hleba i kamena

stvorenu zemlju

vazduh raspevan

kao gitara.

Ti, pokraj mene u pesku,

pesak si,

pevaš i pesma si,

svet je

danas moja duša,

pesma i pesak

svet su

danas tvoja usta

pusti me

da u tvojim usnama i pesku

budem srećan,

srećan što dišem

i što ti dišeš,

srećan što dodirujem

tvoje koleno

i tad mi se čini da sam dirnuo

azurnu kožu neba

i njenu svežinu.

Danas me pustite

samog

da budem srećan,

sa svima ili bez ikog,

srećan

sa pašom

i peskom,

srećan sa vazduhom i zemljom,

srećan s tobom, s tvojim usnama

srećan.

Pablo Neruda