Ljudske misli su kao sobe. Ima tu raskošnih dvorana, ima tavanskih ćumeza. Ima ih sunčanih i sumračnih. Neke gledaju na reku i nebo, a neke na svetlarnik ili podrum. Reči u njima su kao stvari i mogu se premestiti iz sobe u sobu. Misli u nama, zapravo te odaje u nama, nanizane u dvorce ili kasarne, mogu biti tuđa obitavališta u kojima ste podstanar. Ponekad, naročito noću, naiđemo na zabravljene izlaze iz tih soba i ne možemo da ih napustimo. Zatočeni smo u njih kao u tamnice dok nas snovi ne izbave i ne puste napolje.

Milorad Pavić