Hej, što ne umukneš?
Samo ti se otvaraju usta.
Samo ti glas iz grla navire.
Samo ti reči ispadaju kao zrna.
Nisi ti taj koji govori.
Govori lutka sa tvojim licem.
To što se vrti u glavi jeste
kaseta koja se može kupiti bilo gde.
Da ti kažem, mnogo si bučan.
Kao i pre ponavljaš ispravne stavove,
koje smo više puta čuli.
Hej, što ne umukneš?
Hoću da osećam svojim telom,
hoću da mislim svojim srcem.
Ne bojim se greške.
Ti se nalaziš preda mnom,
a kao da te vidim na televiziji.
Hoću da te ugasim, a nema prekidača.
Šuntaro Tanikava, 1988
Samo ti se otvaraju usta.
Samo ti glas iz grla navire.
Samo ti reči ispadaju kao zrna.
Nisi ti taj koji govori.
Govori lutka sa tvojim licem.
To što se vrti u glavi jeste
kaseta koja se može kupiti bilo gde.
Da ti kažem, mnogo si bučan.
Kao i pre ponavljaš ispravne stavove,
koje smo više puta čuli.
Hej, što ne umukneš?
Hoću da osećam svojim telom,
hoću da mislim svojim srcem.
Ne bojim se greške.
Ti se nalaziš preda mnom,
a kao da te vidim na televiziji.
Hoću da te ugasim, a nema prekidača.
Šuntaro Tanikava, 1988
Нема коментара:
Постави коментар