RAT KOJI ĆE DOĆI
Nije prvi rat. Pre njega
Bilo je još ratova.
Kad je poslednji od njih prestao,
Bilo je pobednika i pobeđenih.
Kod pobeđenih je prosti narod
Gladovao. Kod pobednika
Gladovao je prosti narod takođe.

Bertolt Breht

" Kada se voli, onda se voli čitav čovek onakav kakav jeste."

Lav N. Tolstoj, ''Ana Karenjina''

Čovek sanja toliko sjajnu svetlost, koliko mračnija je noć oko njega i u njegovom srcu.

Ivan Cankar

Od čega žive oči tvoje
Kad stalno iz njih isijava san?

E. Kišević

Arsen Dedić " Kad bi svi ljudi na svijetu "

Kad bi svi
ljudi na svijetu
baš kao sva,
djeca na svijetu
o kad bi svi
ljudi na svijetu
odlučili da.

Da kažu svi
mnogo je bilo
jer suza svud
dosta se lilo
na svijetu već
loše je bilo
sad dobro će bit.

Kad bi svi
ljudi na svijetu
baš kao sva
djeca na svijetu
o kad bi svi
ljudi na svijetu
odlučili to.

Djeco,
kako bi bilo da znate
kako bi skočile plate
svako bi živio
svoj vlastiti san.

I ne bi tad
bilo ni rata
a ko je sam
dali bi mu brata
i sav bi strah
skinuli s vrata
jer
jer
bio bi mir.

Kaži
oni što zure
da nosit će
duge frizure
i voljeti
mini i muziku
ko što volimo mi.

Dva i dva
bit će šest
ko je spor
bit će vješt.

Bit će to
slušajte
svaki dan
dobra vijest.

Možda bi nam moglo
ljeto koje stiže
riješiti za uvjek
ovu stvar.

Kad bi svi
ljudi na svijetu
odlučili
ruke da spletu
i nikada
igru ne završe
ne prekinu san.

Kad bi svi ljudi na svijetu
baš kao sva djeca na svijetu
o kad bi svi ljudi na svijetu
odlučili DA!

LJUBAV BELUTKA, Vasko Popa

Zagledao se u lepu
U oblu plavooku
U lakomislenu beskrajnost
U beonjaču se njenu
Sav prometnuo
Jedino ga ona razume
Zagrljaj njen jedini ima
Oblik njegove želje
Mutave i bezdane
Senke je njene sve
U sebi zarobio
Slepo je zaljubljen
I nikakve druge lepote
Osim one koju voli
i koja će mu doći glave
Ne vidi

" Kap mastila ", Branko Miljkovic

Sta sve može da stane u kapi mastila 
jedno nenapisano sunce 
jedna nepotpisana ptica 
jedan nenacrtani cvet 
i još će ostati toliko 
da se napiše epitaf: 

dve su zvezde zanoćile 
u čijem srcu u čijoj noći 
zatim su dva cveta nikla 
iz čije krvi iz čije krvi 
i dve su ptice poletele 
iz čije glave u čiju noć 
dve zvezde dva cveta dve ptice 
niko ne zna čije su 
niko ne zna odakle su.

" Verujte, ja ne razumem kako je moguće da neko prolazi pored drveta i da se ne oseti srećnim što ga vidi? Da razgovara sa čovekom i da ne bude srećan sto ga voli? O, ja samo ne umem da iskažem... ali na svakom koraku ima toliko mnogo stvari, tako divnih, da i onaj u najvećoj meri zabludeli čovek mora uvideti kako je lep ovaj svet. Pogledajte dete, pogledajte zoru Božju, pogledajte travku kako raste; pogledajte oči koje vas gledaju i vole vas. "

F.M.Dostojevski

Ljubav ...

“ Imati i nemati “, Momo Kapor

Vidim, na trotoaru kontejner za đubre. Nad njim nagnuta mlada žena u uflekanoj haljini, koja pamti i bolja vremena. Nešto gleda. Nekome nešto govori.

Vidim, iz kontejnera izlazi tamnoputa devojčica duge kovrdžave kose. Ona liči na Botičelijevog anđela. Izranja iz đubreta kao mala Venera iz školjke i mutne morske pene koju je izbljuvao grad.

Devojčica kaže majci: "Nema..."

Ima li kraće i strašnije reči u našem jeziku od tog večnog "nema"? Ta reč predugo traje.

Majka kaže: "Pogledaj još malo...", i dete ponovo iščezava u đubretu.

Stojim zapanjen tim prizorom. Moj prijatelj, i sam siromašan, nikada ne baca ostatke hleba u đubre. On ih stavlja u plastičnu kesu i polaže pokraj kontejnera. Hleb volšebno iščezava, čim ovaj uđe u kuću. Glad ima četvore oči.

Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi.

" Nasmešite se sa mnogo dobrote i malo, malo gorčine. Oprostite životu i svetu što nisu savršeni. "

D. Radović

" JEDNOSTAVNA PESMA ", VASKO POPA

Citamo se bez reci. Bez straha do trenutka kada ostajemo sami. Pricamo o ljubavi, o tajnama prirode, o nama bivsima, otvaramo se recima kao knjige na stranicama koje smo najcesce citali. Radujemo se radosti sto mozemo razmenjivati reci kao darove. Malo li smo sami postajemo drugi, oni sto stvarno jesmo i govorimo: probudi me sutra ranije, pricaj mi nesto obicno, kao da ce upravo kisa. Volim onu u tebi koju nikome ne pokazujes.

" ŽIVOT NA LICU MESTA "

Život na licu mesta.
Predstava bez probe.
Telo bez mere.
Glava bez razmišljanja.

Ne znam ulogu koju igram.
Znam samo da je moja, nezamenljiva.

Vislava Šimborska